12.1.1 Инструменти и политике за одрживу потрошњу и производњу

12.1.1 Инструменти и политике за одрживу потрошњу и производњу

12.1.1 Број земаља које развијају, усвајају или спроводе инструменте политике чији је циљ подршка преласку на одрживу потрошњу и производњу

12.1 Спровести Десетогодишњи оквир програма за одрживу потрошњу и производњу, у коме ће учествовати све земље, а развијене земље ће преузети руководећу улогу, узимајући у обзир степен развоја и капацитете земаља у развоју

Циљ 12. Обезбедити одрживе обрасце потрошње и производње

Овај показатељ омогућава квантификацију и праћење напретка обавезујућих и необaвезујућих инструмената политике чији је циљ подршка преласку на одрживу потрошњу и производњу.

• Одржива производња и потрошња: Радна дефиниција одрживе потрошње и производње (ОПП) која се користи у контексту овог оквира: ''Коришћење услуга и сродних производа, који реагују на основне потребе и доносе бољи квалитет живота, уз минимизирање коришћења природних ресурса и токсичних материјала, као и минимизирање генерисања отпада и емисија загађујућих материја током животног циклуса услуге или производа, како не би угрозили потребе будуће генерације.''  

• Политика: Кроз прилично флексибилан и специфичан контекст, политика се дефинише као правац деловања који је званично договорен од стране ентитета или организације (владине и невладине) и ефикасно спроводи ради остварења одређених циљева.

• Инструменти политике за одрживу потрошњу и производњу: Инструменти политике се односе на средства - методологије, мере или интервенције - које се користе за постизање тих циљева. У случају ОПП-а, такви инструменти су дизајнирани и примењени како би се смањили утицаји потрошње и производње на животну средину, са циљем стварања економских и / или социјалних користи. Напредак се односи на развој, усвајање, примену или евалуацију таквих инструмената политике.

Као што је горе поменуто, инструменти политике се разликују у правно обавезујућим политикама и онима које нису правно обавезујуће.

• Правно обавезујући: правно обавезујући инструмент политике односи се на систем правила, процедура и/или принципа које прописује и спроводи управни орган са циљем да се захтевају или спрече одређене радње или да се обезбеде подстицаји који доводе до промене акција или преференција. Укључује: законе, прописе, стандарде, подзаконске акте, кодексе, итд. Они се могу односити на различите врсте надлежности као што су министарство, држава, општина или група држава.

• Необавезујући: необавезујући инструмент политике односи се на кохерентан скуп одлука повезаних са заједничком визијом, циљем и/или правцем, као и на предложени правац деловања за постизање истих. То укључује, на пример: акционе планове, политике, стратегије, програме и пројекте. Могу имати различите области примене (међународне, националне, локалне, итд.).

• На другом нивоу, могу се разликовати различите категорије инструмената политике:
о Макро политике (нпр. националне стратегије/акциони планови, нове институције/ентитети)
о Регулаторни и правни инструменти (нпр. закони, стандарди, мере спровођења)
о Економски и фискални инструменти (порези и порески подстицаји, грантови, преференцијални кредити, итд.)
о Шеме добровољности и саморегулације (нпр. секторска партнерства, кодекси понашања, ЦСР иницијативе)

Када држава пређе једну или више нових фаза „циклуса политика“ на једном или више инструмената политике, односно, евидентира се напредак, тај напредак се означава са „јединицом“.

Нула се приписује када званично није забележен напредак ни на једном инструменту политике.

број

Инструменти и политике

Република Србија

Агенција за заштиту животне средине

Годишња

C120101

https://unstats.un.org/sdgs/metadata/files/Metadata-12-01-01.pdf