12.1.1 Broj politika, instrumenata i mehanizama za održivu potrošnju i proizvodnju

12.1.1 Broj politika, instrumenata i mehanizama za održivu potrošnju i proizvodnju

12.1.1 Broj zemalja koje razvijaju, usvajaju ili sprovode instrumente politike čiji je cilj podrška prelasku na održivu potrošnju i proizvodnju

12.1 Sprovesti Desetogodišnji okvir programa za održivu potrošnju i proizvodnju, u kome će učestvovati sve zemlje, a razvijene zemlje će preuzeti rukovodeću ulogu, uzimajući u obzir stepen razvoja i kapacitete zemalja u razvoju

Cilj 12. Obezbediti održive obrasce potrošnje i proizvodnje

Ovaj pokazatelj omogućava kvantifikaciju i praćenje napretka obavezujućih i neobavezujućih instrumenata politike čiji je cilj podrška prelasku na održivu potrošnju i proizvodnju.

• Održiva proizvodnja i potrošnja: Radna definicija održive potrošnje i proizvodnje (OPP) koja se koristi u kontekstu ovog okvira: ''Korišćenje usluga i srodnih proizvoda, koji reaguju na osnovne potrebe i donose bolji kvalitet života, uz minimiziranje korišćenja prirodnih resursa i toksičnih materijala, kao i minimiziranje generisanja otpada i emisija zagađujućih materija tokom životnog ciklusa usluge ili proizvoda, kako ne bi ugrozili potrebe buduće generacije.''  

• Politika: Kroz prilično fleksibilan i specifičan kontekst, politika se definiše kao pravac delovanja koji je zvanično dogovoren od strane entiteta ili organizacije (vladine i nevladine) i efikasno sprovodi radi ostvarenja određenih ciljeva.

• Instrumenti politike za održivu potrošnju i proizvodnju: Instrumenti politike se odnose na sredstva - metodologije, mere ili intervencije - koje se koriste za postizanje tih ciljeva. U slučaju OPP-a, takvi instrumenti su dizajnirani i primenjeni kako bi se smanjili uticaji potrošnje i proizvodnje na životnu sredinu, sa ciljem stvaranja ekonomskih i / ili socijalnih koristi. Napredak se odnosi na razvoj, usvajanje, primenu ili evaluaciju takvih instrumenata politike.

Kao što je gore pomenuto, instrumenti politike se razlikuju u pravno obavezujućim politikama i onima koje nisu pravno obavezujuće.

• Pravno obavezujući: pravno obavezujući instrument politike odnosi se na sistem pravila, procedura i/ili principa koje propisuje i sprovodi upravni organ sa ciljem da se zahtevaju ili spreče određene radnje ili da se obezbede podsticaji koji dovode do promene akcija ili preferencija. Uključuje: zakone, propise, standarde, podzakonske akte, kodekse, itd. Oni se mogu odnositi na različite vrste nadležnosti kao što su ministarstvo, država, opština ili grupa država.

• Neobavezujući: neobavezujući instrument politike odnosi se na koherentan skup odluka povezanih sa zajedničkom vizijom, ciljem i/ili pravcem, kao i na predloženi pravac delovanja za postizanje istih. To uključuje, na primer: akcione planove, politike, strategije, programe i projekte. Mogu imati različite oblasti primene (međunarodne, nacionalne, lokalne, itd.).

• Na drugom nivou, mogu se razlikovati različite kategorije instrumenata politike:
o Makro politike (npr. nacionalne strategije/akcioni planovi, nove institucije/entiteti)
o Regulatorni i pravni instrumenti (npr. zakoni, standardi, mere sprovođenja)
o Ekonomski i fiskalni instrumenti (porezi i poreski podsticaji, grantovi, preferencijalni krediti, itd.)
o Šeme dobrovoljnosti i samoregulacije (npr. sektorska partnerstva, kodeksi ponašanja, CSR inicijative)

Kada država pređe jednu ili više novih faza „ciklusa politika“ na jednom ili više instrumenata politike, odnosno, evidentira se napredak, taj napredak se označava sa „jedinicom“.

Nula se pripisuje kada zvanično nije zabeležen napredak ni na jednom instrumentu politike.

broj

Republika Srbija

Agencija za zaštitu životne sredine

Godišnja

C120101

https://unstats.un.org/sdgs/metadata/files/Metadata-12-01-01.pdf