Индекси индустријске производње


Извештај о квалитету
Периодика: Годишња
Година: 2017

РЕФЕРЕНТНИ МЕТАПОДАЦИ
01. Контакт информације
02. Статистички преглед
03. Статистичка обрада
04. Управљање квалитетом
05. Релевантност
06. Тачност и поузданост
07. Правовременост и поштовање рокова
08. Кохерентност и упоредивост
09. Доступност и разумљивост
10. Трошкови и оптерећеност
11. Поверљивост
12. Напомене

01. Контакт информацијеВрх
01.1. Назив организације/институције

Републички завод за статистику (РЗС)

01.2. Назив организационе јединице унутар институције

Одељење статистике индустрије, енергетике и грађевинарства

Одсек статистике индустрије

01.3. Име и презиме контакт особе

Јасмина Костић - Симов

01.4. Функција контакт особе

Руководилац Oдсека za статистику индустрије.

01.5. Адреса контакт особе

Милана Ракића 5, 11000 Београд

01.6. Имејл контакт особе

jasmina.kostic-simov@stat.gov.rs

 

01.7. Број телефона контакт особе

011 2411 852

01.8. Број факса контакт особе

011 2411 852


02. Статистички прегледВрх
02.1. Опис податка

Индекс индустријске производње изражава промене у обиму индустријске производње у мeсечној периодици. Об­ра­чун индекса индустријске производње се за­сни­ва на по­да­ци­ма о индустријској про­из­вод­њи, ко­ји се ис­ка­зу­ју у на­ту­рал­ном об­ли­ку, пре­ма Но­мен­кла­ту­ри про­из­во­да за Ме­сеч­но истраживање индустрије и ме­ри­ли­ма пон­де­ра­ци­о­ног си­сте­ма. 

02.2. Класификације
  • Класификација делатности - КД (2010) која је потпуно усаглашена са  ``Statistical Classification of Economic Activities NACE Rev.2``  која се примењује у државама ЕЗ.
  • Групације индустријских производа према економској намени која је потпуно усаглашена са  `` Main Industrial Groupings (MIGs)`` која се примењује у државама ЕЗ.
  • Номенклатура индустријских производа (НИП). НИП је урађена према позицијама КД (2010) и садржи 8. цифарске шифре  индустријских производа и услуга.
02.3. Обухват сектора

Извештајне јединице су привредна друштва. Јединице посматрања су предузећа из сектора B (Рударство), C (Прерађивачка индустрија) и D (Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација) Класификације делатности КД (2010), као и јединице врсте делатности предузећа ван наведених сектора које обављају индустријску делатност (као секундарну делатност).

02.4. Статистички концепти и дефиниције

Индекс индустријске производње мери промену обима производње производа (производа и услуга) према Номенклатури индустријских производа за Месечно истраживање индустрије и мерилима пондерационог система. Номенклатура обухвата производе из сектора B, C и D (осим гране 35.3). Постоје пондери за нивое производа. Промене у квалитету индустријских производа које се догађају током времена се узимају у обзир на тај начин што се ажурирају пондери за производе.

Извештајне јединице за сваки индустријски производ који произведу достављају у физичким јединицама мере које су за тај производ дефинисане у НИП-у : Производњу у извештајном месецу, укупну производњу за период од јануара референтне године до краја извештајног месеца (кумулатив), стање залиха готових производа на крају извештајног месеца и продају од јануара референтне године до краја извештајног месеца (кумулатив).

Месечним извештајем индустрије прате се укупна и услужна производњa.

Обрачун индекса индустријске производње базира се на физичком обиму индустријских производа који су произведени у одређеном временском периоду, без обзира да ли су ти производи продати, да ли су на залихама, или су коришћени за производњу других производа у извештајној јединици. Индекс индустријске производње обрачунава се у складу са концептима и дефиницијама из Регулативе ЕЗ бр. 1165/98 која се односи на краткорочне статистике и са концептима и дефиницијама из њених допуна.

Више информација може се наћи на веб сајту Републичког завода за статистику http://publikacije.stat.gov.rs/G2005/Pdf/G20057016.pdf

 

 

02.5. Статистичка јединица

Извештајне јединице су привредна друштва. Јединице посматрања су предузећа из сектора B (Рударство), C (Прерађивачка индустрија) и D (Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација; није укључена грана 35.1) Класификације делатности КД (2010), као и јединице врсте делатности неиндустријских предузећа које обављају индустријску делатност.

02.6. Статистичка популација

Предузећа регистрована у секторима B (Рударство), C (Прерађивачка индустрија) и D (Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација; није укључена грана 35.1) Класификације делатности КД (2010), као и јединице врсте делатности неиндустријских предузећа које обављају индустријску делатност.

Подаци који се користе за обрачун индекса индустријске производње прикупљају се од око 1440 предузећа и јединица врсте делатности. Пословни регистар је оквир за идентификацију предузећа и јединица врсте делатности. Узорак се бира из Пословног регистра и континуирано се ажурира. У узорак су укључена велика и средња предузећа,  нека статистички значајна мала предузећа и као и јединице врсте делатности  према одлуци статистичких стручњака.

02.7. Референтно подручје

Република Србија

(Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

02.8. Временска покривеност

Временске серије индекса индустријске производње према тренутно важећем пондерационом систему постоје од јануара 2000. године.

Временске серије постоје као: оригинални индекси, десезонирани индекси и индекси прилагођени броју радних дана. 

02.9. Базни период

Референтни период за обрачун индекса индустријске производње је просек претходне године. Индекси индустријске производње се публикују ``у односу на претходну годину``. Индекси који су обрачунати `` у односу на претходну годину`` се онда прерачунавају на тренутно важећу базну годину.


03. Статистичка обрадаВрх
03.1. Извори података

Извор података је статистичко истраживање познато као ``Mесечно истраживање индустрије – ИНД - 1``. Подаци се добијају из Месечног истраживања индустрије за велика и средња предузећа (у складу са критеријумима Пословног регистра). Нека мала предузећа су такође укључена у истраживање, према експертској процени, да би се постигла репрезентативност за нивое области. Mесечно истраживање индустрије је  cut-off истраживање у коме се сваког месеца анкетира око 1440 предузећа и јединица врсте делатности.

03.2. Динамика прикупљања података

Подаци се прикупљају у месечној периодици.

03.3. Прикупљање података

Подаци се прикупљају коришћењем папирног упитника (ИНД-1).  Упитници се шаљу извештајним јединицама поштом за свих 12 месеци на почетку године. Извештајне јединице такође могу користити упитник који је доступан на веб сајту Републичког завода за статистику. Извештајне јединице могу послати попуњене упитнике поштом, факсом или е-поштом. Да би се повећала стопа одговора, понекад се за прикупљање података користи телефон.

03.4. Валидација података

Унос података, потпуност података и статистичку контролу обављају запослени задужени за послове статистике индустрије у подручним одељењима РЗС-а, сектору статистике Градске управе града Београда, као и запослени у Одсеку за статистику индустрије. Валидација података се обавља у току обраде података: најпре, приликом уноса података, затим кроз ИТ процес израчунавања агрегата. Сви кораци обраде од уноса података, преко контроле и исправљања грешака до израчунавања индекса индустријске производње обављају се уз ИТ подршку. Информатичка обрада ради на основу правила за детектовање грешака, при чему се разликују грешке „упозорења“ и „веома значајне“ грешке које указују да је неопходна корекција података. Да би се грешке кориговале, често је неопходна консултација са извештајним јединицама.

Правила логичке контроле података су веома строга. Постоји контрола вредности сваке варијабле која се прикупља путем упитника (производња, залихе, продаја) као и контрола веза између њих на нивоу извештајне јединице. Такође постоји поређење у времену (са претходним месецима, са истим месецом / периодом претходне године).

Врши се провера агрегата – подаци се проверавају у односу на претходних месец, у односу на исти месец претходне године, а посебна пажња се посвећује екстремним вредностима.

Детаљно се проверава структура датотеке која се доставља Евростату. Подаци се у датотеку која се доставља Евростату уносе копирањем из табела са индексима индустријске производње које се израђују за Републику Србију.

03.5. Компилација података

Израчунавање индекса индустријске производње заснива се на праћењу промена у обиму производње одабраних индустријских производа који су дефинисани су 8-цифарском шифром у Номенклатури индустријских производа за Месечно истраживање индустрије. Производња се прикупља у физичким јединицама мере које су за сваки производ прописане НИП-ом. Услужна производња се такође обухвата.У случају неодговора, подаци се процењују. За израчунавање индекса индустријске производње користи се двостепени систем пондерисања.

Пракса компилације:

1. Израчунава се укупна производња за сваки производ тако што се изврши агрегирање производње свих произвођача. Производене количине одређеног производа се затим множе пондерационим коефицијентом за тај производ (процењена додата вредност за поједини производ). На тај начин се израчунава „маса додате вредности“ за све производе. Затим се масе додате вредности сабирају до 3-цифарског  и 2-цифарског нивоа Класификације делатности (2010).

2. Израчунавају се индекси за 3-цифарске и 2-цифарске нивое Класификације делатности (2010). Затим се рачунају индекси за ниво сектора, индустријских групација према економској намени и индустрије укупно, при чему се користе пондерациони коефицијенти за одговарајуће 3-цифарске  и 2-цифарске нивое који су добијени из Годишњег структурног истраживања о пословању привредних друштава СБС-01.

У првом кораку израчунавају се индекси за 3-цифарске и 2-цифарске нивое КД (2010), множењем физичког обима индустријске производње и одговарајућих пондерационих коефицијената за производ уз коришћење Ласпејрове формуле. У другом кораку, израчунавају се индекси за ниво сектора,  индустријских групација према економској намени и индустрије укупно на тај начин што се изврши агрегирање одговарајућих „група“ КД (2010) које су пондерисани уделом додате вредности „група“ у додатој вредности индустрије укупно.

Пондерисани коефицијенти на нивоу производа ажурирају се сваких пет година. Пондерациони коефицијенти који се користе у посматраном периоду, израчунати су на основу јединичних вредности индустријских производа из Годишњег истраживања индустрије о индустријским производима за тренутно важећу базну годину и процена додате вредности на 3-цифарским и 2-цифарским нивоима Класификације делатности (2010) које су извршене на основу резултата статистичког истраживања СБС-01 за тренутно важећу базну годину.

Пондери додате вредности (структура делатности) израчунавају се из додате вредности по факторским трошковима - подаци добијени из Годишњег структурног истраживања о пословању привредних друштава (SBS-01). Да би се добила приближна додата вредност за претходну годину, ови пондери се затим коригују индексом физичком обима индустријске производње за претходну годину. Пондери додате вредности (структура делатности) ревидирају се на почетку сваке године и примењују се за израчунавање индекса индустријске производње у текућој години.  

03.6. Прилагођавање података

Израчунавају се десезонирани индекси индустријске производње као и индекси индустријске производње прилагођени броју радних дана. Више информација може се наћи у анексу. 


 Анекси :
 Десезонизација

04. Управљање квалитетомВрх
04.1. Спровођење квалитета

Републички завод за статистику има за циљ да успостави систем управљања квалитетом ослањајући се на Европски кодекс добре праксе. Републички завод за статистику је такође усвојио Препоруку 4, (Recommendation 4, Eurostat Leading Expert Group on Quality) која се односи на систем управљања квалитетом и примену Модела пословне изврсности Европске фондације за управљање квалитетом (EFQM BEM). Документ о политици квалитета доступан је на веб сајту Републичког завода за статистику: http://www.stat.gov.rs/media/2285/politika-kvaliteta.pdf

04.2. Процена квалитета

Индекс индустријске производње у индустрији заснован је на поузданим подацима који су добијени статистичким истраживањем. Ниво тачности је висок. Резултати се публикују према утврђеним роковима и лако су доступни. Индекс индустријске производње израчунава се на основу препоручене методологије. Резултати су упоредиви са резултатима других држава пошто се поштују европски и међународни концепти, дефиниције и класификације. Упоредивост кроз време је добра. Република Србија располаже временским серијама за број година које се прописују Уредбама Евростата за краткорочне статистике. Упоредивост са резултатима из осталих статистичких домена, пре свега са прометом у индустрији је задовољавајућа.


05. РелевантностВрх
05.1. Потребе корисника

Mесечним Индексом индустријске производње прате се промене у индустријској производњи између два временска периода. Индекс индустријске производње користи се за праћење текућих економских кретања и за краткорочне прогнозе. Користе их интерни корисници (квартални национални рачуни), домаћи корисници (Народна банка Србије, Министарство финансија, остала државна тела, представници локалних самооуправа, економски аналитичари у институтама, предузећа и финансијске институције, медији, шира јавност) и међународни корисници (Eвростат, УН и ММФ).

05.2. Задовољство корисника

Задовољство корисника се прати преко преузимања података и преко Анкете о задовољству корисника. Резултати овог истраживања расположиви су на веб сајту Републичког завода за статистику: http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom

  Посебна Анкета о задовољству корисника у погледу краткорочних индикатора до сада није спровођена.

05.3. Комплетност

Расположиве су временске серије Индекса индустријске производње: за индустрију укупно, Групације индустријских производа према економској намени, секторе и области почевши од 2000. године према Класификација делатности (2010), према захтевима Евростата за краткорочне статистике (STS Requirements).

05.3.1. R1. Комплетност података - стопа за П (произвођаче)

Није применљиво.


06. Тачност и поузданостВрх
06.1. Укупна тачност

С обзиром да је стопа одговора за Месечно истраживање о индустријској производњи око 95% - 99%, укупна тачност је веома добра.

06.2. Узорачка грешка

Узорачка грешка се не мери. Индекс индустријске производње се израчунава на основу „cut-off “ истраживања о индустријској производњи.

06.2.1. А1. Узорачке грешке - индикатори за П (произвођаче)

Није применљиво.

06.3. Неузорачка грешка

Стопа одговора је веома висока – око 95%.

Мере за смањење неодговора обухватају слање писама опомене извештајним јединицама, телефонске позиве, посете извештајним јединицама, нарочито ако су у питању средња или велика предузећа.

У случају неодговора извештајне јединице, користе се методе процене података. Процене се врше на основу података за извештајну јединицу из претходног месеца, на основу кретања производње дате извештајне јединице од почетка текуће године до краја претходног месеца или на основу података извештајне јединице за исти месец из претходне године.

У случају неодговора извештајне јединице на појединачно питање, одговор се тражи телефоном.

Техничке грешке се препознају уз аутоматске провере током процеса уноса података. Врши се логичка контрола података. Подаци треба да задовоље постављене критеријуме логичке контроле.

Постоје веома детаљна контрола за нивое индустријских производа где се проверавају подаци сваке извештајне јединице у циљу проналажења могућих одступања. 

Такође се раде и провере агрегата. Подаци се проверавају на различитим нивоима агрегирања, најпре то раде запослени у Одсеку статистике индустрије који одговорни за индустријске области, а затим руководилац Одсека.

 

06.3.1. Грешка обухвата

Није применљиво.

06.3.1.1. А2. Грешка прецењивања - стопа за П (произвођаче)

Није применљиво.

06.3.1.2. А3. Заједничке јединице - пропорција за П (проивођаче)

Није применљиво.

06.3.2. Грешка мерења

Није применљиво.

06.3.3. Грешка неодговора

Није применљиво.

06.3.3.1. А4. Неодговор јединица - стопа за П (произвођаче)

Није применљиво.

06.3.3.2. А5. Неодговор на поједино питање - стопа за П (произвођаче)

Није применљиво.

06.3.4. Грешка обраде

Није применљиво.

06.3.4.1. А7. Импутације – стопа за П (произвођаче)

Није применљиво.

06.3.5. Грешка претпоставке модела

Није применљиво.

06.4. Десезонирање

Израчунавају се десезонирани индекси индустријске производње као и индекси индустријске производње прилагођени броју радних дана. Више информација може се наћи у анексу.


 Анекси :
 Десезонирање
06.5. Ревизија података - политика

РЗС дефинише политику ревизије у документу ``Општа политика ревизије Републичког завода за статистику`` који је доступан на веб сајту: http://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf .

 Индекси индустријске производње за све месеце текуће године третирају се „претходни подаци“. На крају године, после евентуалних промена, индекси индустријске производње „постају“ коначни. Само коначни индекси су расположиви у статистичкој бази података постављеној на веб сајту РЗС-а. Календар ревизије података не постоји. Исту политику ревизије Републички завод за статистику примењује и на податке које публикује и на податке које прослеђује Евростату.

06.6. Ревизија података - пракса

 У Одсеку за статистику индустрије постоје процедуре за ревизију података. Ревизије података раде се у месечној периодици. Ревизије које се спроводе због грешака врше се одмах након што су грешке уочене. Већина ревизија Индекса индустријске производње врши због тога што су накнадно добијени прецизнији подаци, или зато што су извештајне јединице урадиле додатне корекције. Процењени подаци замењују се тачним подацима када су ти подаци расположиви. Највећи број малих ревизија обавља се на почетку године, посебно за месец јануар (због новог референтног периода, нових извештајних јединица, повећаног неодговора, итд.). Обим ревизија до сада није мерен. У току месеца обави се отприлике 5 – 20 мањих измена на нивоу производа. Већина њих не утиче на индексе индустријске производње за више нивое ( индустрија укупно, групације индустријских производа према економској намени, сектори). Статистичка саопштења за месеце од фебруара до децембра садрже ревидиране податке за претходни месец. Републички завод за статистику не објављује коначне индексе индустријске производње у  облику поновљеног саопштења, али их уноси у базу података. Корисници су обавештени о томе да су индекси објављени у Саопштењу „претходни подаци“ и да могу бити измењени. Мање ревизије индекса индустријске производње не објашњавају се корисницима. Ревидирани подаци су означени у фуснотама релевантних табела у Месечном статистичком билтену.

Такође, постоје ревизије које се обављају у годишњој периодици, тј. када су распложиви подаци из Годишњег истраживања индустрије  (PRODCOM). Упоређивање са PRODCOM подацима  врши се на нивоу производа.

Редовне ревизије индекса индустријске производње обављају се у годинама које се завршавају 0 или 5 због промена базне године и промене пондерационог система. Корисници су обавештени о овим ревизијама у делу Методолошка објашњења који је део Статистичког годишњака Републике Србије и у делу Методолошка објашњења уз Номенклатуру индустријских производа за Месечно истраживање индустрије.

06.6.1. А6. Ревизија података – просечна величина за П (произвођаче)

Није применљиво.


07. Правовременост и поштовање рокова Врх
07.1. Правовременост

Индекси индустријске производње се први пут објављују последњег радног дана у месецу и односе се на претходни месец. Месечни индекси се достављају Евростату у одговарајућој форми и у захтеваним роковима.

07.1.1. ТП1. Правовременост - први резултати за П (произвођаче)

Није применљиво.

07.1.2. ТП2. Правовременост - коначни резултати за П (произвођаче)

Није применљиво.

07.2. Поштовање рокова

Сви подаци се објављују у складу са најављеним Календаром публикација. Линк је: http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/calendar/

07.2.1. ТП3. Поштовање рокова - достављање и публиковање за П (произвођаче)

Није применљиво.


08. Кохерентност и упоредивостВрх
08.1. Географска упоредивост

Индекс индустријске производње је репрезентативан само за ниво државе, а није за ниже територијалне јединице (регионе).

Републички завод за статистику примењује методологију, која је усклађена са међународним стандардима за израчунавање индекса индустријске производње. Примена међународних методолошких смерница за краткорочне статистике обезбеђује добру упоредивост са другим државама. 

08.1.1. CC1. Асиметрија за статистику "Mirror flows" - коефицијент

Није применљиво.

08.2. Временска упоредивост

Индекси индустријске производње приказују се као временске серије почевши од јануара 2000. године.

Месечне временске серије за индексе индустријске производње засноване су на Класификација делатности (2010) и постоје за ниво индустрије укупно (B+C+D), секторе B, C и D (осим групе 35.3), Групације индустријских производа према економској намени и за области (05-35).

Прелазак са Класификација делатности које су важиле у периоду од јануара 2000. до децембра 2010. године на Класификацију делатности (2010) извршен је back casting методом на микро нивоу.

Временске серије индекса индустријске производње постављене су на веб сајту Републичког завода за статистику и сваког месеца се достављају Евростату.

08.2.1. CC2. Дужина упоредивих временских серија за П (произвођаче)

Није применљиво.

08.3. Кохерентност - између области

Подаци из Месечног истраживања статистике индустрије пореде се са подацима из Годишњег истраживања индустрије (PRODCOM). Резултати Годишњег истраживања индустрије користе се за израду пондерационих коефицијената за ниво производа (најнижи ниво у израчунавању индекса индустријске производње).

Такође, постоји поређење са резултатима Годишњег структурног истраживања о пословању привредних друштава (СБС-01) који се односе на додату вредности према факторима коштања. Подаци из Годишњег структурног истраживања о пословању привредних друштава (SBS-01) користе се за добијање пондерационих коефицијената за израчунавање индекса индустријске производње ниво индустрије - укупно, сектора и Групација индустријских производа према економској намени.

Поређење индекса индустријске производње са месечним индексом промета у индустрији показује добру усклађеност за ниво индустрије - укупно.

08.4. Кохерентност - статистика чија је периодичност чешћа од годишње и годишња

Није применљиво.

08.5. Кохерентност - национални рачуни

Није применљиво.

08.6. Кохерентност - интерна

Српски индекс индустријске производње је ланчани Леспејров индекс. Индекси индустријске производње за више нивое годишње се ланчано повезују коришћењем годишњег преклапања (годишњи просек претходне године). Ланчани индекси се рачунају за ниво индустрије – укупно, сектора, Групација индустријских производа према економској намени и области (05-35) Класификације делатности (2010).

Индекс индустријске производње је интерно кохерентан у оквиру расположивих временских серија почевши од јануара 2000. године за индустрију – укупно,  секторе, Групације индустријских производа према економској намени и области (05-35). Израчунавају се оригинални (недесезонирани), десезонирани и индекси прилагођени броју радних дана.

Десезонирање индекса индустријске производње раде се за индустрију – укупно, секторе, Групације индустријских производа према економској намени и области (05-35) коришћењем директне методе, тј. временске серије индекса индустријске производње се агрегирају према Класификацији делатности (2010) и Групацијама индустријских производа према економској намени, а затим за сваки ниво агрегирања независно, врши њихово десезонирање.

Кохеренција се постиже методама компилације и пондерационим системом. Индекс индустријске производње за различите нивое Класификације делатности (2010) израчунавају се у две фазе према Леспејровој формули. У првој фази израчунавају се индекси за области и гране. Ови индекси се израчунавају из података о количинама произведених индустријских производа према Номенклатури индустријских производа за Месечно истраживање индустрије и одговарајућих пондерационих коефицијената, што представља процењену додату вредност за појединачне производе. У другој фази, сви индекси за области и нивое више од нивоа области, пондеришу се уделима додате вредности тих нивоа Класификације делатности (2010) у укупној додатој вредности индустрије.


09. Доступност и разумљивостВрх
09.1. Саопштења за штампу

Саопштење за јавност и статистичко саопштење о индексу индустријске производње доступни су бесплатно, свим корисницима, на сајту Републичког завода за статистику, у 12.00 часова оних  дана који су наведени у Календару публикација. 

09.2. Публикације

Саопштење о индексу индустријске производње објављује се сваког месеца у 12 часова на дан који је наведен у Календару публикација. Саопштење је доступно у папирној и електронској форми. Постоји српска и енглеска верзија саопштења. Ово саопштење садржи оригиналне (недесезониране) индексе индустријске производње за укупну индустрију (сектори B+C+D), Групације индустријских производа према економској намени, секторе B, C и D (осим гране 35.3) и области (05-35).  Постоји четири врсте индекса: референтни месец у односу на просек претходне године, референтни месец у односу на исти месец претходне године, период од почетка године до краја референтног месеца у односу на просек претходне године и период од почетка године  до краја референтног месеца текуће године у односу на исти период претходне године. Саопштење садржи серије десезонираних индекса за ниво индустријске производње укупно (сектори B+C+D), и за сектор C (Прерађивачка индустрија).

Mесечни статистички билтен је комплексна публикација у папирној и електронској форми, двојезична (на српском и енглеском језику). Доступан је на веб сајту Републичког завода за статистику. Табела која приказује индексе индустријске производње налази се у поглављу о Индустрији. Табела садржи индексе индустријске производње за:  индустрију укупно (сектори B+C+D), Групације индустријских производа према економској намени и сектрое B, C и D (осим гране 35.3). За текућу годину месечни индекси показују промене у референтним месецима текуће године у односу на просек претходне године. За претходну годину, месечни индекси показују промене у референтним месецима претходне године у односу на просек претходне године.

Статистички годишњак Републике Србије – поглавље Индустрија и енергетика и Статистички календар Републике Србије садрже кратак преглед годишњих података индекса индустријске производње (ланчаних и базних).

09.3. Он-лајн база података

База података садржи ланчане и базне индексе индустријске производње у оквиру области Индустрија. Индекси индустријске производње публикују се за индустрију укупно (сектори B+C+D), Групације индустријских производа према економској намени, секторе B, C и D (осим гране 35.3) и области (05-35). Месечни индекси индустријске производње у односу на просек претходне године расположиви су од јануара 2000. године до децембра претходне године. Такође су расположиви и годишњи индекси у односу на претходну годину, почевши од 2000. године, а закључно са претходном годином. Поред ланчаних индекса, доступни су и индекси индустријске производње обрачунати на тренутно важећу базну годину. База података је доступна онлајн свим корисницима. Ажурирање базе обавља се у годишњој периодици. Линк за веб сајт је: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/

   Поред тога, на веб сајту Републичког завода за статистику: http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/oblasti/industrija/proizvodnja-i-zalihe-1/, расположиве су временске серије за последњих 13 месеци које су прерачунате на тренутно важећу базну годину.

09.3.1. АC1. Табела са подацима - број приступа за П (произвођаче)

Није применљиво.

09.4. Приступ микроподацима

Mикроподаци се не дисеминирају нити се достављају корисницима.

09.5. Остало

Актуелни подаци месечно се достављају Евростату преко eDamis-а. Такође, дисеминирају се на ad-hoc захтев.

09.6. Документација о методологији

Користи се документ Евростата: Методологија краткорочних пословних статистика, тумачење и смернице, 2006

Национална методологија, заснована на Евростатовом документу, доступнa је на веб сајту Републичког завода за статистику:

 http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=06&s=0

09.7. Документација о квалитету

Није расположиво.

09.7.1. АC3. Комплетност метаподатака - стопа за П (произвођаче)

Није применљиво.

09.7.2. АC2. Метаподаци - број приступа за П (произвођаче)

Није применљиво.


10. Трошкови и оптерећеностВрх
10. Трошкови и оптерећеност

Нема информација.


11. ПоверљивостВрх
11.1. Поверљивост - политика

Политика поверљивости дефинисана је Законом о званичној статистици ("Службени гласник РС", бр. 104/2009).

 http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf 

11.2. Поверљивост - поступање са подацима

Подаци који омогућавају да се директно или индиректно идентификује извештајна јединица се не публикују. Подаци се публикују за нивое на којима нису поверљиви.


12. НапоменеВрх
12. Напомене

Нема.