Indeksi industrijske proizvodnje

Republički zavod za statistiku (RZS)

Odeljenje statistike industrije, energetike i građevinarstva

Odsek statistike industrije

Jasmina Kostić - Simov

Rukovodilac Odseka za statistiku industrije.

Milana Rakića 5, 11000 Beograd

jasmina.kostic-simov@stat.gov.rs

011 2411 852

011 2411 852

Indeks industrijske proizvodnje izražava promene u obimu industrijske proizvodnje u mesečnoj periodici. Ob­ra­čun indeksa industrijske proizvodnje se za­sni­va na po­da­ci­ma o industrijskoj pro­iz­vod­nji, ko­ji se is­ka­zu­ju u na­tu­ral­nom ob­li­ku, pre­ma No­men­kla­tu­ri pro­iz­vo­da za Me­seč­no istraživanje industrije i me­ri­li­ma pon­de­ra­ci­o­nog si­ste­ma. 

• Klasifikacija delatnosti - KD (2010) koja je potpuno usaglašena sa  ``Statistical Classification of Economic Activities NACE Rev.2``  koja se primenjuje u državama EZ.
• Grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni koja je potpuno usaglašena sa  `` Main Industrial Groupings (MIGs)`` koja se primenjuje u državama EZ.
• Nomenklatura industrijskih proizvoda (NIP). NIP je urađena prema pozicijama KD (2010) i sadrži 8. cifarske šifre  industrijskih proizvoda i usluga.

Izveštajne jedinice su privredna društva. Jedinice posmatranja su preduzeća iz sektora B (Rudarstvo), C (Prerađivačka industrija) i D (Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija) Klasifikacije delatnosti KD (2010), kao i jedinice vrste delatnosti preduzeća van navedenih sektora koje obavljaju industrijsku delatnost (kao sekundarnu delatnost).

Indeks industrijske proizvodnje meri promenu obima proizvodnje proizvoda (proizvoda i usluga) prema Nomenklaturi industrijskih proizvoda za Mesečno istraživanje industrije i merilima ponderacionog sistema. Nomenklatura obuhvata proizvode iz sektora B, C i D (osim grane 35.3). Postoje ponderi za nivoe proizvoda. Promene u kvalitetu industrijskih proizvoda koje se događaju tokom vremena se uzimaju u obzir na taj način što se ažuriraju ponderi za proizvode.

Izveštajne jedinice za svaki industrijski proizvod koji proizvedu dostavljaju u fizičkim jedinicama mere koje su za taj proizvod definisane u NIP-u : Proizvodnju u izveštajnom mesecu, ukupnu proizvodnju za period od januara referentne godine do kraja izveštajnog meseca (kumulativ), stanje zaliha gotovih proizvoda na kraju izveštajnog meseca i prodaju od januara referentne godine do kraja izveštajnog meseca (kumulativ).

Mesečnim izveštajem industrije prate se ukupna i uslužna proizvodnja.

Obračun indeksa industrijske proizvodnje bazira se na fizičkom obimu industrijskih proizvoda koji su proizvedeni u određenom vremenskom periodu, bez obzira da li su ti proizvodi prodati, da li su na zalihama, ili su korišćeni za proizvodnju drugih proizvoda u izveštajnoj jedinici. Indeks industrijske proizvodnje obračunava se u skladu sa konceptima i definicijama iz Regulative EZ br. 1165/98 koja se odnosi na kratkoročne statistike i sa konceptima i definicijama iz njenih dopuna.

Više informacija može se naći na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku http://publikacije.stat.gov.rs/G2005/Pdf/G20057016.pdf

Izveštajne jedinice su privredna društva. Jedinice posmatranja su preduzeća iz sektora B (Rudarstvo), C (Prerađivačka industrija) i D (Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija; nije uključena grana 35.1) Klasifikacije delatnosti KD (2010), kao i jedinice vrste delatnosti neindustrijskih preduzeća koje obavljaju industrijsku delatnost.

Preduzeća registrovana u sektorima B (Rudarstvo), C (Prerađivačka industrija) i D (Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija; nije uključena grana 35.1) Klasifikacije delatnosti KD (2010), kao i jedinice vrste delatnosti neindustrijskih preduzeća koje obavljaju industrijsku delatnost.

Podaci koji se koriste za obračun indeksa industrijske proizvodnje prikupljaju se od oko 1440 preduzeća i jedinica vrste delatnosti. Poslovni registar je okvir za identifikaciju preduzeća i jedinica vrste delatnosti. Uzorak se bira iz Poslovnog registra i kontinuirano se ažurira. U uzorak su uključena velika i srednja preduzeća,  neka statistički značajna mala preduzeća i kao i jedinice vrste delatnosti  prema odluci statističkih stručnjaka.

Republika Srbija

(Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Vremenske serije indeksa industrijske proizvodnje prema trenutno važećem ponderacionom sistemu postoje od januara 2000. godine.

Vremenske serije postoje kao: originalni indeksi, desezonirani indeksi i indeksi prilagođeni broju radnih dana. 

Referentni period za obračun indeksa industrijske proizvodnje je prosek prethodne godine. Indeksi industrijske proizvodnje se publikuju ``u odnosu na prethodnu godinu``. Indeksi koji su obračunati `` u odnosu na prethodnu godinu`` se onda preračunavaju na trenutno važeću baznu godinu.

Izvor podataka je statističko istraživanje poznato kao ``Mesečno istraživanje industrije – IND - 1``. Podaci se dobijaju iz Mesečnog istraživanja industrije za velika i srednja preduzeća (u skladu sa kriterijumima Poslovnog registra). Neka mala preduzeća su takođe uključena u istraživanje, prema ekspertskoj proceni, da bi se postigla reprezentativnost za nivoe oblasti. Mesečno istraživanje industrije je  cut-off istraživanje u kome se svakog meseca anketira oko 1440 preduzeća i jedinica vrste delatnosti.

Podaci se prikupljaju u mesečnoj periodici.

Podaci se prikupljaju korišćenjem papirnog upitnika (IND-1).  Upitnici se šalju izveštajnim jedinicama poštom za svih 12 meseci na početku godine. Izveštajne jedinice takođe mogu koristiti upitnik koji je dostupan na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku. Izveštajne jedinice mogu poslati popunjene upitnike poštom, faksom ili e-poštom. Da bi se povećala stopa odgovora, ponekad se za prikupljanje podataka koristi telefon.

Unos podataka, potpunost podataka i statističku kontrolu obavljaju zaposleni zaduženi za poslove statistike industrije u područnim odeljenjima RZS-a, sektoru statistike Gradske uprave grada Beograda, kao i zaposleni u Odseku za statistiku industrije. Validacija podataka se obavlja u toku obrade podataka: najpre, prilikom unosa podataka, zatim kroz IT proces izračunavanja agregata. Svi koraci obrade od unosa podataka, preko kontrole i ispravljanja grešaka do izračunavanja indeksa industrijske proizvodnje obavljaju se uz IT podršku. Informatička obrada radi na osnovu pravila za detektovanje grešaka, pri čemu se razlikuju greške „upozorenja“ i „veoma značajne“ greške koje ukazuju da je neophodna korekcija podataka. Da bi se greške korigovale, često je neophodna konsultacija sa izveštajnim jedinicama.

Pravila logičke kontrole podataka su veoma stroga. Postoji kontrola vrednosti svake varijable koja se prikuplja putem upitnika (proizvodnja, zalihe, prodaja) kao i kontrola veza između njih na nivou izveštajne jedinice. Takođe postoji poređenje u vremenu (sa prethodnim mesecima, sa istim mesecom / periodom prethodne godine).

Vrši se provera agregata – podaci se proveravaju u odnosu na prethodnih mesec, u odnosu na isti mesec prethodne godine, a posebna pažnja se posvećuje ekstremnim vrednostima.

Detaljno se proverava struktura datoteke koja se dostavlja Evrostatu. Podaci se u datoteku koja se dostavlja Evrostatu unose kopiranjem iz tabela sa indeksima industrijske proizvodnje koje se izrađuju za Republiku Srbiju.

Izračunavanje indeksa industrijske proizvodnje zasniva se na praćenju promena u obimu proizvodnje odabranih industrijskih proizvoda koji su definisani su 8-cifarskom šifrom u Nomenklaturi industrijskih proizvoda za Mesečno istraživanje industrije. Proizvodnja se prikuplja u fizičkim jedinicama mere koje su za svaki proizvod propisane NIP-om. Uslužna proizvodnja se takođe obuhvata.U slučaju neodgovora, podaci se procenjuju. Za izračunavanje indeksa industrijske proizvodnje koristi se dvostepeni sistem ponderisanja.

Praksa kompilacije:

1. Izračunava se ukupna proizvodnja za svaki proizvod tako što se izvrši agregiranje proizvodnje svih proizvođača. Proizvodene količine određenog proizvoda se zatim množe ponderacionim koeficijentom za taj proizvod (procenjena dodata vrednost za pojedini proizvod). Na taj način se izračunava „masa dodate vrednosti“ za sve proizvode. Zatim se mase dodate vrednosti sabiraju do 3-cifarskog  i 2-cifarskog nivoa Klasifikacije delatnosti (2010).

2. Izračunavaju se indeksi za 3-cifarske i 2-cifarske nivoe Klasifikacije delatnosti (2010). Zatim se računaju indeksi za nivo sektora, industrijskih grupacija prema ekonomskoj nameni i industrije ukupno, pri čemu se koriste ponderacioni koeficijenti za odgovarajuće 3-cifarske  i 2-cifarske nivoe koji su dobijeni iz Godišnjeg strukturnog istraživanja o poslovanju privrednih društava SBS-01.

U prvom koraku izračunavaju se indeksi za 3-cifarske i 2-cifarske nivoe KD (2010), množenjem fizičkog obima industrijske proizvodnje i odgovarajućih ponderacionih koeficijenata za proizvod uz korišćenje Laspejrove formule. U drugom koraku, izračunavaju se indeksi za nivo sektora,  industrijskih grupacija prema ekonomskoj nameni i industrije ukupno na taj način što se izvrši agregiranje odgovarajućih „grupa“ KD (2010) koje su ponderisani udelom dodate vrednosti „grupa“ u dodatoj vrednosti industrije ukupno.

Ponderisani koeficijenti na nivou proizvoda ažuriraju se svakih pet godina. Ponderacioni koeficijenti koji se koriste u posmatranom periodu, izračunati su na osnovu jediničnih vrednosti industrijskih proizvoda iz Godišnjeg istraživanja industrije o industrijskim proizvodima za trenutno važeću baznu godinu i procena dodate vrednosti na 3-cifarskim i 2-cifarskim nivoima Klasifikacije delatnosti (2010) koje su izvršene na osnovu rezultata statističkog istraživanja SBS-01 za trenutno važeću baznu godinu.

Ponderi dodate vrednosti (struktura delatnosti) izračunavaju se iz dodate vrednosti po faktorskim troškovima - podaci dobijeni iz Godišnjeg strukturnog istraživanja o poslovanju privrednih društava (SBS-01). Da bi se dobila približna dodata vrednost za prethodnu godinu, ovi ponderi se zatim koriguju indeksom fizičkom obima industrijske proizvodnje za prethodnu godinu. Ponderi dodate vrednosti (struktura delatnosti) revidiraju se na početku svake godine i primenjuju se za izračunavanje indeksa industrijske proizvodnje u tekućoj godini.  

Izračunavaju se desezonirani indeksi industrijske proizvodnje kao i indeksi industrijske proizvodnje prilagođeni broju radnih dana. Više informacija može se naći u aneksu. 

Republički zavod za statistiku ima za cilj da uspostavi sistem upravljanja kvalitetom oslanjajući se na Evropski kodeks dobre prakse. Republički zavod za statistiku je takođe usvojio Preporuku 4, (Recommendation 4, Eurostat Leading Expert Group on Quality) koja se odnosi na sistem upravljanja kvalitetom i primenu Modela poslovne izvrsnosti Evropske fondacije za upravljanje kvalitetom (EFQM BEM). Dokument o politici kvaliteta dostupan je na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku: http://www.stat.gov.rs/media/2285/politika-kvaliteta.pdf

Indeks industrijske proizvodnje u industriji zasnovan je na pouzdanim podacima koji su dobijeni statističkim istraživanjem. Nivo tačnosti je visok. Rezultati se publikuju prema utvrđenim rokovima i lako su dostupni. Indeks industrijske proizvodnje izračunava se na osnovu preporučene metodologije. Rezultati su uporedivi sa rezultatima drugih država pošto se poštuju evropski i međunarodni koncepti, definicije i klasifikacije. Uporedivost kroz vreme je dobra. Republika Srbija raspolaže vremenskim serijama za broj godina koje se propisuju Uredbama Evrostata za kratkoročne statistike. Uporedivost sa rezultatima iz ostalih statističkih domena, pre svega sa prometom u industriji je zadovoljavajuća.

Mesečnim Indeksom industrijske proizvodnje prate se promene u industrijskoj proizvodnji između dva vremenska perioda. Indeks industrijske proizvodnje koristi se za praćenje tekućih ekonomskih kretanja i za kratkoročne prognoze. Koriste ih interni korisnici (kvartalni nacionalni računi), domaći korisnici (Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija, ostala državna tela, predstavnici lokalnih samoouprava, ekonomski analitičari u institutama, preduzeća i finansijske institucije, mediji, šira javnost) i međunarodni korisnici (Evrostat, UN i MMF).

Zadovoljstvo korisnika se prati preko preuzimanja podataka i preko Ankete o zadovoljstvu korisnika. Rezultati ovog istraživanja raspoloživi su na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku: http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom

  Posebna Anketa o zadovoljstvu korisnika u pogledu kratkoročnih indikatora do sada nije sprovođena.

Raspoložive su vremenske serije Indeksa industrijske proizvodnje: za industriju ukupno, Grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni, sektore i oblasti počevši od 2000. godine prema Klasifikacija delatnosti (2010), prema zahtevima Evrostata za kratkoročne statistike (STS Requirements).

Nije primenljivo.

S obzirom da je stopa odgovora za Mesečno istraživanje o industrijskoj proizvodnji oko 95% - 99%, ukupna tačnost je veoma dobra.

Uzoračka greška se ne meri. Indeks industrijske proizvodnje se izračunava na osnovu „cut-off “ istraživanja o industrijskoj proizvodnji.

Nije primenljivo.

Stopa odgovora je veoma visoka – oko 95%.

Mere za smanjenje neodgovora obuhvataju slanje pisama opomene izveštajnim jedinicama, telefonske pozive, posete izveštajnim jedinicama, naročito ako su u pitanju srednja ili velika preduzeća.

U slučaju neodgovora izveštajne jedinice, koriste se metode procene podataka. Procene se vrše na osnovu podataka za izveštajnu jedinicu iz prethodnog meseca, na osnovu kretanja proizvodnje date izveštajne jedinice od početka tekuće godine do kraja prethodnog meseca ili na osnovu podataka izveštajne jedinice za isti mesec iz prethodne godine.

U slučaju neodgovora izveštajne jedinice na pojedinačno pitanje, odgovor se traži telefonom.

Tehničke greške se prepoznaju uz automatske provere tokom procesa unosa podataka. Vrši se logička kontrola podataka. Podaci treba da zadovolje postavljene kriterijume logičke kontrole.

Postoje veoma detaljna kontrola za nivoe industrijskih proizvoda gde se proveravaju podaci svake izveštajne jedinice u cilju pronalaženja mogućih odstupanja. 

Takođe se rade i provere agregata. Podaci se proveravaju na različitim nivoima agregiranja, najpre to rade zaposleni u Odseku statistike industrije koji odgovorni za industrijske oblasti, a zatim rukovodilac Odseka.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Izračunavaju se desezonirani indeksi industrijske proizvodnje kao i indeksi industrijske proizvodnje prilagođeni broju radnih dana. Više informacija može se naći u aneksu.

RZS definiše politiku revizije u dokumentu ``Opšta politika revizije Republičkog zavoda za statistiku`` koji je dostupan na veb sajtu: http://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf .

 Indeksi industrijske proizvodnje za sve mesece tekuće godine tretiraju se „prethodni podaci“. Na kraju godine, posle eventualnih promena, indeksi industrijske proizvodnje „postaju“ konačni. Samo konačni indeksi su raspoloživi u statističkoj bazi podataka postavljenoj na veb sajtu RZS-a. Kalendar revizije podataka ne postoji. Istu politiku revizije Republički zavod za statistiku primenjuje i na podatke koje publikuje i na podatke koje prosleđuje Evrostatu.

 U Odseku za statistiku industrije postoje procedure za reviziju podataka. Revizije podataka rade se u mesečnoj periodici. Revizije koje se sprovode zbog grešaka vrše se odmah nakon što su greške uočene. Većina revizija Indeksa industrijske proizvodnje vrši zbog toga što su naknadno dobijeni precizniji podaci, ili zato što su izveštajne jedinice uradile dodatne korekcije. Procenjeni podaci zamenjuju se tačnim podacima kada su ti podaci raspoloživi. Najveći broj malih revizija obavlja se na početku godine, posebno za mesec januar (zbog novog referentnog perioda, novih izveštajnih jedinica, povećanog neodgovora, itd.). Obim revizija do sada nije meren. U toku meseca obavi se otprilike 5 – 20 manjih izmena na nivou proizvoda. Većina njih ne utiče na indekse industrijske proizvodnje za više nivoe ( industrija ukupno, grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni, sektori). Statistička saopštenja za mesece od februara do decembra sadrže revidirane podatke za prethodni mesec. Republički zavod za statistiku ne objavljuje konačne indekse industrijske proizvodnje u  obliku ponovljenog saopštenja, ali ih unosi u bazu podataka. Korisnici su obavešteni o tome da su indeksi objavljeni u Saopštenju „prethodni podaci“ i da mogu biti izmenjeni. Manje revizije indeksa industrijske proizvodnje ne objašnjavaju se korisnicima. Revidirani podaci su označeni u fusnotama relevantnih tabela u Mesečnom statističkom biltenu.

Takođe, postoje revizije koje se obavljaju u godišnjoj periodici, tj. kada su rasploživi podaci iz Godišnjeg istraživanja industrije  (PRODCOM). Upoređivanje sa PRODCOM podacima  vrši se na nivou proizvoda.

Redovne revizije indeksa industrijske proizvodnje obavljaju se u godinama koje se završavaju 0 ili 5 zbog promena bazne godine i promene ponderacionog sistema. Korisnici su obavešteni o ovim revizijama u delu Metodološka objašnjenja koji je deo Statističkog godišnjaka Republike Srbije i u delu Metodološka objašnjenja uz Nomenklaturu industrijskih proizvoda za Mesečno istraživanje industrije.

Nije primenljivo.

Indeksi industrijske proizvodnje se prvi put objavljuju poslednjeg radnog dana u mesecu i odnose se na prethodni mesec. Mesečni indeksi se dostavljaju Evrostatu u odgovarajućoj formi i u zahtevanim rokovima.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Svi podaci se objavljuju u skladu sa najavljenim Kalendarom publikacija. Link je: http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/calendar/

Nije primenljivo.

Indeks industrijske proizvodnje je reprezentativan samo za nivo države, a nije za niže teritorijalne jedinice (regione).

Republički zavod za statistiku primenjuje metodologiju, koja je usklađena sa međunarodnim standardima za izračunavanje indeksa industrijske proizvodnje. Primena međunarodnih metodoloških smernica za kratkoročne statistike obezbeđuje dobru uporedivost sa drugim državama. 

Nije primenljivo.

Indeksi industrijske proizvodnje prikazuju se kao vremenske serije počevši od januara 2000. godine.

Mesečne vremenske serije za indekse industrijske proizvodnje zasnovane su na Klasifikacija delatnosti (2010) i postoje za nivo industrije ukupno (B+C+D), sektore B, C i D (osim grupe 35.3), Grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni i za oblasti (05-35).

Prelazak sa Klasifikacija delatnosti koje su važile u periodu od januara 2000. do decembra 2010. godine na Klasifikaciju delatnosti (2010) izvršen je back casting metodom na mikro nivou.

Vremenske serije indeksa industrijske proizvodnje postavljene su na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku i svakog meseca se dostavljaju Evrostatu.

Nije primenljivo.

Podaci iz Mesečnog istraživanja statistike industrije porede se sa podacima iz Godišnjeg istraživanja industrije (PRODCOM). Rezultati Godišnjeg istraživanja industrije koriste se za izradu ponderacionih koeficijenata za nivo proizvoda (najniži nivo u izračunavanju indeksa industrijske proizvodnje).

Takođe, postoji poređenje sa rezultatima Godišnjeg strukturnog istraživanja o poslovanju privrednih društava (SBS-01) koji se odnose na dodatu vrednosti prema faktorima koštanja. Podaci iz Godišnjeg strukturnog istraživanja o poslovanju privrednih društava (SBS-01) koriste se za dobijanje ponderacionih koeficijenata za izračunavanje indeksa industrijske proizvodnje nivo industrije - ukupno, sektora i Grupacija industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni.

Poređenje indeksa industrijske proizvodnje sa mesečnim indeksom prometa u industriji pokazuje dobru usklađenost za nivo industrije - ukupno.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Srpski indeks industrijske proizvodnje je lančani Lespejrov indeks. Indeksi industrijske proizvodnje za više nivoe godišnje se lančano povezuju korišćenjem godišnjeg preklapanja (godišnji prosek prethodne godine). Lančani indeksi se računaju za nivo industrije – ukupno, sektora, Grupacija industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni i oblasti (05-35) Klasifikacije delatnosti (2010).

Indeks industrijske proizvodnje je interno koherentan u okviru raspoloživih vremenskih serija počevši od januara 2000. godine za industriju – ukupno,  sektore, Grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni i oblasti (05-35). Izračunavaju se originalni (nedesezonirani), desezonirani i indeksi prilagođeni broju radnih dana.

Desezoniranje indeksa industrijske proizvodnje rade se za industriju – ukupno, sektore, Grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni i oblasti (05-35) korišćenjem direktne metode, tj. vremenske serije indeksa industrijske proizvodnje se agregiraju prema Klasifikaciji delatnosti (2010) i Grupacijama industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni, a zatim za svaki nivo agregiranja nezavisno, vrši njihovo desezoniranje.

Koherencija se postiže metodama kompilacije i ponderacionim sistemom. Indeks industrijske proizvodnje za različite nivoe Klasifikacije delatnosti (2010) izračunavaju se u dve faze prema Lespejrovoj formuli. U prvoj fazi izračunavaju se indeksi za oblasti i grane. Ovi indeksi se izračunavaju iz podataka o količinama proizvedenih industrijskih proizvoda prema Nomenklaturi industrijskih proizvoda za Mesečno istraživanje industrije i odgovarajućih ponderacionih koeficijenata, što predstavlja procenjenu dodatu vrednost za pojedinačne proizvode. U drugoj fazi, svi indeksi za oblasti i nivoe više od nivoa oblasti, ponderišu se udelima dodate vrednosti tih nivoa Klasifikacije delatnosti (2010) u ukupnoj dodatoj vrednosti industrije.

Saopštenje za javnost i statističko saopštenje o indeksu industrijske proizvodnje dostupni su besplatno, svim korisnicima, na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, u 12.00 časova onih  dana koji su navedeni u Kalendaru publikacija. 

Saopštenje o indeksu industrijske proizvodnje objavljuje se svakog meseca u 12 časova na dan koji je naveden u Kalendaru publikacija. Saopštenje je dostupno u papirnoj i elektronskoj formi. Postoji srpska i engleska verzija saopštenja. Ovo saopštenje sadrži originalne (nedesezonirane) indekse industrijske proizvodnje za ukupnu industriju (sektori B+C+D), Grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni, sektore B, C i D (osim grane 35.3) i oblasti (05-35).  Postoji četiri vrste indeksa: referentni mesec u odnosu na prosek prethodne godine, referentni mesec u odnosu na isti mesec prethodne godine, period od početka godine do kraja referentnog meseca u odnosu na prosek prethodne godine i period od početka godine  do kraja referentnog meseca tekuće godine u odnosu na isti period prethodne godine. Saopštenje sadrži serije desezoniranih indeksa za nivo industrijske proizvodnje ukupno (sektori B+C+D), i za sektor C (Prerađivačka industrija).

Mesečni statistički bilten je kompleksna publikacija u papirnoj i elektronskoj formi, dvojezična (na srpskom i engleskom jeziku). Dostupan je na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku. Tabela koja prikazuje indekse industrijske proizvodnje nalazi se u poglavlju o Industriji. Tabela sadrži indekse industrijske proizvodnje za:  industriju ukupno (sektori B+C+D), Grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni i sektroe B, C i D (osim grane 35.3). Za tekuću godinu mesečni indeksi pokazuju promene u referentnim mesecima tekuće godine u odnosu na prosek prethodne godine. Za prethodnu godinu, mesečni indeksi pokazuju promene u referentnim mesecima prethodne godine u odnosu na prosek prethodne godine.

Statistički godišnjak Republike Srbije – poglavlje Industrija i energetika i Statistički kalendar Republike Srbije sadrže kratak pregled godišnjih podataka indeksa industrijske proizvodnje (lančanih i baznih).

Baza podataka sadrži lančane i bazne indekse industrijske proizvodnje u okviru oblasti Industrija. Indeksi industrijske proizvodnje publikuju se za industriju ukupno (sektori B+C+D), Grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni, sektore B, C i D (osim grane 35.3) i oblasti (05-35). Mesečni indeksi industrijske proizvodnje u odnosu na prosek prethodne godine raspoloživi su od januara 2000. godine do decembra prethodne godine. Takođe su raspoloživi i godišnji indeksi u odnosu na prethodnu godinu, počevši od 2000. godine, a zaključno sa prethodnom godinom. Pored lančanih indeksa, dostupni su i indeksi industrijske proizvodnje obračunati na trenutno važeću baznu godinu. Baza podataka je dostupna onlajn svim korisnicima. Ažuriranje baze obavlja se u godišnjoj periodici. Link za veb sajt je: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/

   Pored toga, na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku: http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/oblasti/industrija/proizvodnja-i-zalihe-1/, raspoložive su vremenske serije za poslednjih 13 meseci koje su preračunate na trenutno važeću baznu godinu.

Nije primenljivo.

Mikropodaci se ne diseminiraju niti se dostavljaju korisnicima.

Aktuelni podaci mesečno se dostavljaju Evrostatu preko eDamis-a. Takođe, diseminiraju se na ad-hoc zahtev.

Koristi se dokument Evrostata: Metodologija kratkoročnih poslovnih statistika, tumačenje i smernice, 2006

Nacionalna metodologija, zasnovana na Evrostatovom dokumentu, dostupna je na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku:

 http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=06&s=0

Nije raspoloživo.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Nema informacija.

Politika poverljivosti definisana je Zakonom o zvaničnoj statistici ("Službeni glasnik RS", br. 104/2009).

 http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf 

Podaci koji omogućavaju da se direktno ili indirektno identifikuje izveštajna jedinica se ne publikuju. Podaci se publikuju za nivoe na kojima nisu poverljivi.

Nema.