Трговина на мало

Републички завод за статистику (РЗС)

Одељење за статистику унутрашње трговине, угоститељства и туризма

Данијела Младеновић

Самостални саветник - статистичар методолог у Групи за статистику унутрашње трговине

Милана Ракића 5, Београд

danijela.mladenovic@stat.gov.rs

011/2412-922 лок. 315

011/2411-922

Основна сврха прикупљања података је обезбеђивање индикатора о промету у трговини на мало на месечној основи. Подаци се прикупљају статистичким истраживањима Месечни извештај трговине на мало (образац ТРГ-10) и Тромесечно истраживање трговине на мало (образац ТРГ-16) и коришћењем административних података (подаци Пореске управе из пријаве пореза на додату вредност).

Циљ индекса промета у трговини на мало је представљање развоја тржишта потрошачких добара и мерење промена у трговини на мало. Као један важан краткорочан индикатор, индекс промета у трговини на мало користи се за анализу економске ситуације и као индикатор личне потрошње и инпут за статистику националних рачуна.

Индекси промета у трговини на мало представљају се на два начина:

· за промет у трговини на мало са ПДВ-ом (домаће потребе);

· за промет у трговини на мало без ПДВ-а (обавезе према Евростату).

Израчунавају се и објављују индекси промета у трговини на мало у текућим и сталним ценама. Индекси у текућим ценама су номинални индекси који приказују кретање вредности промета између два периода. Индекси у сталним ценама су реални индекси који се добијају дефлационирањем индекса у текућим ценама одговарајућим индексима потрошачких цена.

Класификација делатности 2010 („Службени гласник РС“, број 54/10), која је без икаквих измена заснована на Статистичкој класификацији делатности ЕУ – NACE Rev. 2.

Номенклатура статистичких територијалних јединица (НСТЈ).

Истраживања наведена у оквиру тачке 3.1 обухватају:

- предузећа (правна лица) чија је претежна делатност класификована у Трговину на мало, осим трговине моторним возилима и мотоциклима (област 47 КД);

- мањи број правних лица која су према претежној делатности разврстана у друге делатности КД, али остварују значајан промет од трговине на мало као секундарне делатности.

Административни извор података – обухваћени су предузетници који су у систему порезa на додату вредност (ПДВ обвезници) регистровани у делатности Трговина на мало, осим трговине моторним возилима и мотоциклима (област 47 КД), као и пекаре и месаре.

Основна статистичка варијабла је промет. Прикупљени подаци односе се на промет у трговини на мало са ПДВ-ом и на износ ПДВ-а који је обрачунат на фактурисани промет (урачунат у продајну цену коју плаћају купци).

Промет без ПДВ-а (за потребе Евростата) изведен је из ове две варијабле.

Промет у трговини на мало представља продају робе крајњим потрошачима (првенствено за личну потрошњу, за употребу у домаћинству, као и осталим потрошачима који се снабдевају по малопродајним ценама). У промет робе на мало укључује се и продаја робе становништву путем консигнација, било да се обавља из складишта или из продавнице.

Промет у трговини на мало обухвата фактурисану вредност продате робе током референтног периода, без обзира на то да ли је наплаћена или не. Промет укључује акцизе, а искључује приходе од продаје основних средстава, као и финансијске, ванредне и остале пословне приходе (закупнине, субвенције итд.).

Дефлациониран промет представља промет у сталним ценама.

Индекси промета у трговини на мало се израчунавају са ПДВ-ом (за домаће потребе) и без ПДВ-а (обавеза према Евростату), у складу са концептима и дефиницијама из Регулативе Евростата, која се односи на краткорочне пословне статистике.

Извештајне јединице су предузећа.

Јединице посматрања су предузећа из области 47 КД, као и јединице врсте делатности (KAU) за предузећа ван области 47 КД, које остварују значајан промет у малопродаји.

Административни извор података – извештајна јединица је Пореска управа; статистичке јединице посматрања су пореске пријаве о ПДВ-у предузетника који обављају делатност малопродаје.

Основни скуп (циљна популација) обухвата све економски активне пословне субјекте чија је претежна делатност Трговина на мало, осим трговине моторним возилима и мотоциклима (област 47 КД). Такође, основни скуп обухвата и одређени број пословних субјеката који обављају трговину на мало, али су према претежној делатности разврстани у друге делатности.

Правна лица се обухватају месечним и тромесечним истраживањима заснованим на случајним узорцима. Циљ месечног истраживања је да прикаже тенденцију кретања промета робе у трговини на мало, за ниво статистичких територијалних јединица (Република Србија, Србија – север, Војводина, Србија – југ) и гране активности према КД. Месечни узорак је подузорак тромесечног истраживања. Тромесечним истраживањем, које се спроводи на већем броју јединица у узорку, добијају се коначни резултати.

Оквир за избор узорка за оба истраживања заснован је на Статистичком пословном регистру (СПР), који обухвата око 6500 предузећа из делатности трговине на мало, која су доставила годишње финансијске извештаје (за годину t-2, где t представља референтну годину). Најмања предузећа су искључена из оквира за избор узорка. Као мера величине користи се ознака величине предузећа и годишњи промет. Обухваћена су сва велика и средња предузећа, као и мала и микро предузећа са годишњим прометом већим од 2 милиона динара. Годишњи промет и ознака величине (велика, средња, мала и микро) предузећа преузимају се из финансијских извештаја (завршних рачуна) за годину t-2, где t представља текућу годину. Ознака величине предузећа је дефинисана према годишњем промету, броју запослених и имовини. Необухваћена предузећа чине мање од 1% промета. Оквир за избор узорка обухвата око 4300 предузећа, од којих је 50 предузећа чија претежна делатност није трговина на мало. Око 600 предузећа се анкетира сваког месеца. Број јединица у узорку тромесечног истраживања трговине на мало је око 1900 предузећа.

Обухват предузетника који обављају делатност трговине на мало заснован је на пореским пријавама ПДВ-а добијеним из Пореске управе.

Просечан број месечних пријава ПДВ-а у оквиру делатности трговине на мало (област 47 КД) и пекара и месара укључује око 6000 предузетника, док просечан број кварталних пријава ПДВ-а износи око 11000 предузетника.

Република Србија

Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

Упоредиве временске серије индекса промета у трговини на мало расположиве су од јануара 2000. године. Историјске временске серије за период 2000–2010. прерачунате су у складу са КД (2010), тако да се могу сматрати континуираним.

У складу са Регулативом Евростата за краткорочне индикаторе, од 2018. године индекси се обрачунавају у односу на базну 2015. годину.

Месечни индекси промета у трговини на мало објављују се у односу на „исти месец претходне године“, „претходни месец“, „просек претходне године“ и „исти период претходне године“.

Такође се израчунавају и објављују и одговарајући индекси на кварталном и годишњем нивоу.

Примењује се комбинација статистичких истраживања (за правна лица) и административног извора података (за предузетнике).

Предузећа (правна лица)

За статистичкa истраживањa, оквир за избор узорка је заснован на подацима СПР-а, стање 31. децембра претходне године. Стратификација оквира узорка је извршена према делатности предузећа, величини предузећа на основу финансијских извештаја и према висини годишњег промета (види 3.3. и 3.6. изнад).

Стратификација према делатности је извршена према привредној делатности предузећа у две групе (47.11, 47.19), осам грана (47.2, 47.3, 47.4, 47.5, 47.6, 47.7, 47.8, 47.9) и једну посебну групу резервисану за она предузећа чија претежна делатност није трговина на мало.

Стратификација према величини предузећа је на велика, средња, мала и микро. Класе величине предузећа узимају се из финансијских извештаја и оне се дефинишу према годишњем промету, броју запослених и имовини предузећа.

У оквиру сваке групе дефинисане ознаком величине и граном/групом привредне делатности, предузећа су даље стратификована у две групе према годишњем промету, на већа и мања. Јединице са већим прометом, велика и средња по величини и оне које се баве трговином на мало, али чија претежна делатност није трговина на мало, пописне су јединице. Случајни узорак се бира из стратума који су означени као „мањи“, сви остали стратуми су пописни стратуми, њихове јединице су пописне јединице. Алокација узорка је урађена применом Bethel-овог алгоритма (Bethel, J. Sample allocation in multivariate surveys, Survey methodology, 15, 1989: 47–57). Промет се користи као помоћна информација. На овај начин алоциран је узорак од 1822 јединице за тромесечно истраживање и подузорак од 595 јединица за месечно истраживање.

Предузетници

Да би се обезбедили подаци о промету у трговини на мало за предузетникe, користе се административни извори, тј. база података пореских пријава ПДВ-а добијена од Пореске управе.

За статистичка истраживања, периодика прикупљања података је месечна и квартална.

Подаци Пореске управе (порескe пријавe пореза на додату вредност) расположиви су у месечној периодици за велике пореске обвезнике и у кварталној периодици за мале пореске обвезнике.

У статистичким истраживањима подаци се прикупљају поштанским методом, путем веб-упитника, имејла и коришћењем факса.

Упитници који се користе у статистичким истраживањима су Месечни извештај трговине на мало (образац ТРГ-10) и Тромесечно истраживање трговине на мало (образац ТРГ-16). Рок за доставу попуњеног упитника је до 15. календарског дана у месецу након завршетка референтног месеца (код месечног истраживања), односно 15. календарског дана у месецу након завршетка референтног квартала (код тромесечног истраживања).

Мере које се предузимају за убрзавање или повећање стопе одговора су ургенције које се шаљу електронском и класичном поштом, најчешће 1-2 дана након времена предвиђеног за одговоре, као и подсећање телефоном. Код месечног истраживања прикупљање података се завршава 25 дана након референтног месеца.

Подаци из пореских пријава пореза на додату вредност добијају се од Пореске управе на ЦД-у

Постоје следеће фазе валидације података: контрола индивидуалних података (на микро нивоу) и контрола агрегираних података и индекса.

Да би се обезбедио квалитет података, истовремено са прикупљањем, евиденцијом и шифрирањем, статистичари визуелно проверавају податке, како би уочили евентуалне недостајуће, неисправне или неконзистентне упитнике или одговоре, а уколико је потребно, контактира се и извештајна јединица. Затим се провера врши у току процеса уноса података и током обраде. Провера података се врши у складу са дефинисаним критеријумима логичко-рачунске контроле у оквиру ИСТ апликације (статистички информациони систем у потпуности развијен у РЗС-у) и врши се корекција грешака.

Подаци се упоређују са претходним периодом исте, као и са истим периодом претходне године. Ако је потребно, поново се контактирају извештајне јединице како би се разјаснило одступање и исправиле уочене грешке. У упитнику постоји посебан део за примедбе и напомене где извештајне јединице могу дати објашњење (нарочито у случају великог повећања или смањења промета у односу на претходни период).

Евентуална одступања код података, уочена током оцене тотала од стране стручњака за узорак, такође се накнадно проверавају.

Статистички резултати (агрегирани подаци) за референтни месец упоређују се са резултатима претходног месеца и са одговарајућим месецом претходне године, на сваком нивоу агрегирања.

Припремљени индекси се детаљно проверавају пре објављивања и достављања података Евростату.

Методе које се користе за третирање неодговора:

Импутација података спроводи се за велике јединице које нису одговориле. Импутације се базирају на претходним вредностима за исто предузеће или на вредностима из претходног периода коригованим стопом раста еквивалентног периода претходне године. Информaције о неодговору осталих јединица користе се за корекцију првобитних пондера јединица.

Оцене тотала израчунавају се по стандардном поступку за стратификован прост случајан узорак (Horvitz-Thompson оцене). То значи да се оцене тотала израчунавају сумирањем пондерисаних вредности јединица узорка. Пондер јединица истог стратума једнак је количнику броја јединица у стратуму и броја јединица у реализованом узорку у стратуму. Реализован узорак чине јединице које су попуниле упитник, за које су подаци процењени, као и део јединица које припадају скупу већег обухвата а за које је информација о одговору једна од следећих: мирује / не послује; има делатност која није из обухвата истраживања или стечај. Остале јединице сврставају се у нереализован узорак. Нереализован узорак укључује и део јединица које припадају скупу већег обухвата (из разлога „угашена“ или „у ликвидацији“) да би, по броју, оне приближно компензовале новоотворене јединице које оквир за избор узорка не садржи.

Предузећа са изузетно великим вредностима за промет, у односу на остале јединице сличних осталих карактеристика, издвајају се у посебне пописне стратуме. Пондери преосталих јединица из стратума из којих су издвојене се коригују.

Индекси промета у трговини на мало израчунавају се као прости индекси (релативна вредност). Индекси се рачунају директно из података (добијених оцена).

Индекси промета у трговини на мало у сталним ценама добијени су дефлационирањем индекса у текућим ценама одговарајућим индексима потрошачких цена, из којих су искључени: вода (из комуналних система), струја и моторна возила, мотоцикли и делови.

Израчунавају се десезонирани индекси промета у трговини на мало. Више информација о начину прилагођавања временских серија може се наћи у Анексу.

По узору на Европски статистички систем, а у складу са мисијом и визијом, као и Политиком квалитета, РЗС настоји да статистичку производњу потпуно усклади са Кодексом праксе европске статистике (CoP).

Систем управљања квалитетом Републичког завода за статистику, темељи се на Кодексу праксе европске статистике и потпуно је прилагођен статистичким потребама јер се систематски унапређује квалитет статистичких процеса, крајњих резултата односно података, као и пружања услуга корисницима.

Документ Политика квалитета доступан је на веб-сајту РЗС-а:

http://www.stat.gov.rs/media/2478/politika-kvaliteta.pdf

Квалитет података и спровођење истраживања се прати у свим фазама, од стране надлежних статистичара, стручњака из области узорка, и временских серија, према спецификацијама за конкретна истраживања, и на веома задовољавајућем нивоу је.

Статистичке активности усмерене су на праћење главних аспеката квалитета у оквиру организације статистичких истраживања (прикупљање података, обухват, обрада података, тачност, правовременост).

Главни корисници података су државни органи (Влада, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство финансија), привредне коморе, пословни субјекти, економски аналитичари, представници медија, научни истраживачи, студенти, интерни корисници (статистика националних рачуна, Одељење за брза и комплексна извештавања и подршку јавним политикама), међународни корисници (Евростат, ММФ).

РЗС је у периоду од 10. до 24. октобра 2017, по четврти пут, спровео Истраживање о задовољству корисника; циљ истраживања је да се добију информације о потребама корисника, њиховом задовољству подацима и услугама РЗС-а, као и добијање информација о квалитету података и услуга које РЗС пружа.

Упитник се састојао из шест сегмента: опште информације о испитаницима, општи аспекти приступа и коришћења података, квалитет статистичких података, дисеминација података, комуникација са запосленима у РЗС-у и препоруке корисника.

Укупан квалитет статистичких података корисници су оценили са просечном оценом 4,1. Просечном оценом од 3,78 корисници су оценили временску разлику између времена на које се појава односи до времена објављивања (правовременост). Оценом 3,79 корисници су оценили степен кохерентности/упоредивости.

Када оцену укупног квалитета података које РЗС пружа својим корисницима упоредимо са претходним истраживањем, из 2015. године, видимо да је задовољство укупним квалитетом порасло за 0,21 п.п.

Резултати Истраживања о задовољству корисника доступни су на веб-сајту РЗС-а:

http://www.stat.gov.rs/media/2489/rezultati-istrazivanja-o-zadovoljstvu-korisnika-2017.pdf

Истраживање о задовољству корисника које се посебно односи на краткорочне индикаторе још није спроведено.

Статистички подаци према захтевима Евростата за краткорочне статистике (STS Requirements) – Анекс Ц, варијабле Ц120 и Ц123, расположиви су.

Компилација и дисеминација Индекса промета у трговини на мало је усклађена са релевантном регулативом Евростата за краткорочне пословне статистике. У том смислу, стопа комплетности података је 100%.

Промет у трговини на мало добијен је комбиновањем оцене промета из статистичких истраживања и административних података.

Предузећа (правна лица)

У статистичким истраживањима (наведеним у оквиру тачке 3.1), главни извори грешака су узорачке и неузорачке природе.

Истраживања се спроводе на случајном узорку. Оквир за избор узорка формира се на основу података за предузећа из СПР-а.

План узорка је дефинисан тако да су оцене за главне домене оцењивања задовољавајуће прецизности.

Од неузорачких грешака, присутне су:

· грешке обухватa које су последица извесних неажурности СПР-а и кашњења у регистровању промена статистичких јединица;

· грешке које су последица искључивања најмањих јединица из оквира за избор узорка (cut-off);

· грешке мерења и неодговора које су неминовне, али су инструменти, организација прикупљања и унос података такви да су ове грешке сведене на најмању могућу меру.

Општа оцена је да тип и план истраживања, као и методе прикупљања података, обезбеђују задовољавајућу укупну тачност.

Предузетници

С обзиром на то да су подаци о промету предузетника изведени на основу података о промету из пријава ПДВ-а, добијених од Пореске управе, нису обухваћени предузетници који нису обвезници ПДВ-а.

За кварталне обвезнике ПДВ-а, процењују се месечне вредности промета (за сваки од три месеца квартала).

Подаци (резултати) су коначни 60 дана након референтног квартала за месеце тог квартала, након кварталне ревизије података, када се претходни резултати, добијени на основу месечног истраживања, замењују коначним подацима из тромесечног истраживања (т + 60) које се спроводи на већем броју јединица у узорку, и када су расположиви подаци из Пореске управе за кварталне пореске обвезнике.

Предузећа (правна лица)

Узорачка грешка се процењује за месечни промет и за ланчани индекс у трговини на мало и представља се одговарајућим оценама коефицијената варијације за домене оцењивања. Приликом израчунавања оцена, узорачки пондер се коригује за неодговор. За укупан месечни промет, процене коефицијента варијације су у интервалу од 1,1 до 1,4%. Стандардна грешка ланчаног индекса је мања од 1%, месечни просек је 0,4%.

У Анексу који се односи на тачност је табела са месечним проценама коефицијената варијације, по гранама делатности у трговини на мало.

Просечна оцена коефицијента варијације за укупан месечни промет остварен у делатности Трговина на мало, осим трговине моторним возилима и моторциклима (у оквиру делатности 47 КД), на укупном нивоу за Републику Србију, износи 1,2%.

У Анексу је табела са месечним проценама коефицијената варијације за ниво статистичких територијалних јединица у трговини на мало.

Предузећа (правна лица)

Неузорачке грешке су оне које се јављају у свим фазама истраживања. Неузорачке грешке се јављају услед: грешке обухвата, неодговора јединица, обраде итд.

Грешка мањег обухвата јединица није рачуната али се претпоставља да она не утиче значајно на резултате. Ова грешка је, пре свега, последица неажурног СПР-а, који се користи за конструисање оквира за избор узорка.

Најмање јединице према вредности промета из годишњих финансијских извјештаја за годину t-2, где је t референтна година истраживања, искључене су из оквира за избор узорка.

Грешке већег обухвата и неодговора јединица (или стопе одговора) процењују се на основу информације о одговору јединице, који се разврстава у девет класа:

1. Предат извешај, послује;

2. Послује, одбија да преда извештај;

3. Није нађена (није испоручен упитник);

4. Затворена, угашена;

5. Мирује, не послује;

6. Изван обухвата истраживања (не обавља делатност на коју се односи истраживање);

7. Стечај;

8. Ликвидација;

9. Остали разлози (нпр. непознат разлог неодговора).

Јединице већег обухвата, које не припадају циљној групи истраживања, јесу оне за које је шифра одговора јединице једна од следећих: 4, 5, 6, 7 или 8. Просечна стопа већег обухвата јединица износила је 9,1% у 2017. години. Најчешћи разлог јављања ове грешке су „Мирује / не послује“ и „Изван обухвата истраживања“.

Јединице без одговора су јединице за које нису прикупљени подаци, у неодговор се сврставају јединице за које је шифра одговора 2, 3 или 9. Просечна стопа неодговора у 2017. години износила је 8,2%.

Да би се смањиле грешке неодговора и друге неузорачке грешке, предузимају се следеће мере: уведен је веб-упитник, шаљу се ургенције путем имејла и писама, контактирају се извештајне јединице путем телефона, прикупљени подаци се уносе помоћу апликације која омогућава „контролисани унос“. У фази прикупљања и уноса података није дозвољен унос погрешних података, проверава се да ли су упитници у потпуности попуњени. У следећој фази, након уноса, врши се даља логичка контрола података, такође путем компјутерског програма. У даљим корацима обраде података, стручно лице анализира податке да би се откриле и исправиле евентуалне преостале грешке. Ако је неопходно, извештајна јединица се контактира да би се подаци исправили. Коначна валидација података спроводи се анализом агрегата, хоризонталних логичких зависности, вертикалних односа, минималних / максималних вредности итд.

У Анексу који се односи на тачност су табеле са месечним непондерисаним стопама већег обухвата и неодговора према гранама делатности у трговини на мало.

Предузетници

Процена промета предузетника базира се на пријавама ПДВ-а добијених од Пореске управе.

Грешка мањег обухвата јединица је узрокована неукључивањем предузетника који нису обвезници ПДВ-а, али се претпоставља да нема значајан утицај на резултате.

Анализа административних података усмерена је на квалитет података из пореске пријаве пореза на додату вредност. Подаци о порезу темељно се проверавају, како за појединачне месеце / квартале тако и између месеци и квартала. Промет и вредности ПДВ-а предузетника сортирају се у опадајућем низу да би се откриле евентуалне погрешне вредности. За оне вредности промета за које се сумња да су погрешне, врши се даља провера упоређивањем са подацима из претходних месеци / квартала.

Грешка већег обухвата настаје када се у оквиру налазе јединице које заправо не припадају циљној групи истраживања. Јединице већег обухвата су оне за које је шифра одговора јединице једна од следећих: „Затворена, угашена“; „Мирује, не послује“; „Изван обухвата истраживања (не обавља делатност на коју се односи истраживање)“ или „Стечај“. Просечна стопа већег обухвата јединица на нивоу Републике Србије износила је 9,1% у 2017. години. Најчешћи разлог јављања ове грешке су „Мирује / не послује“ и „Изван обухвата истраживања“.

Грешка мањег обухвата јединица није рачуната.

У наредној табели приказане су просечне стопе већег обухвата јединица:

У Анексу је табела са месечним проценама стопе већег обухвата јединица за ниво статистичких територијалних јединица у трговини на мало.

Не примењује се.

Не израчунава се.

У неодговор се сврставају јединице за које је шифра одговора „Послује, одбија да преда извештај“; „Није нађена (није испоручен упитник)“ или „Остали разлози (нпр. непознат разлог неодговора)“.

Стопа неодговора јединица за ниво Републике Србије је 8,2%.

Да би се смањиле грешке неодговора предузимају се следеће мере: уведен је веб-упитник, шаље се подсетник путем имејла и писама и контактира се са извештајним јединицама путем телефона. Једном годишње, бира се нови координирани узорак са ротацијом јединица. На тај начин се обезбеђује постепена замена малих јединица узорка, код којих је чешћи неодговор. Улаже се велики труд да би се неодговор јединица свео на минимум.

У наредној табели приказане су просечне стопе неодговора јединица:

У Анексу је табела са месечним проценама стопе неодговора јединица за ниво статистичких територијалних јединица у трговини на мало.

Не примењује се.

Грешке обраде се исправљају у току процеса едитовања и валидације података.

Не израчунава се.

Не примењује се.

Врши се десезонирање индекса промета у трговини на мало, као и прилагођавање броју радних дана.

Општа политика ревизије је објављена на веб-сајту РЗС-а:

http://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf

Текуће ревизије – сви објављени индекси промета у трговини на мало у месечном саопштењу третирају се као претходни, што значи да може доћи до извесних корекција на основу оцењених резултата добијених из редовног тромесечног истраживања које се спроводи на већем броју јединица у узорку. Такође, свака откривена грешка се коригује том приликом, као и све исправке на које укажу даваоци података. Текуће ревизије се врше када се претходни резултати из месечног истраживања коригују коначним резултатима из тромесечног истраживања и када се комплетира база података из Пореске управе са подацима за кварталне обвезнике ПДВ-а. Промет у трговини на мало обично се ревидира четири пута годишње (сваки пут за месеце који припадају одређеном тромесечју).

Код десезонираних индекса, додавањем нових месечних података ревидира се цела серија података.

Код великих ревизија које се спроводе нпр. услед промена у КД (2010) или промена базне године врши се прерачунавање података уназад (тзв. back casting), како би се добила упоредива серија података. Објашњења се дају у време објављивања и дисеминације података.

Иста политика ревизије се примењује и на националном нивоу и у подацима који се достављају Евростату.

Претходни резултати трговине на мало објављују се последњег дана у месецу за претходни (референтни) месец. Претходни подаци се коригују коришћењем коначних месечних података тромесечног истраживања (т + 60) које се спроводи на већем броју јединица у узорку.

Не постоји временска разлика између реализованог и планираног времена објављивања података. Рокови се поштују и подаци се објављују на време, према званичном календару објављивања.

Исти статистички концепти примењују се на целој територији.

Није применљиво.

Све временске серије приказаних индикатора су временски упоредиве.

Дужина упоредиве временске серије промета у трговини на мало може се мерити од јануара 2000. год. до последњег извештајног месеца.

Подаци из Месечног извештаја трговине на мало се упоређују са подацима из Тромесечног истраживања трговине на мало и у потпуности су кохерентни.

Поређење са подацима из пријава ПДВ-а не указује на велика одступања између расположивих података из административних извора и резултата истраживања.

Повремено се врши поређење са другим статистичким изворима који обухватају промет, кварталним подацима структурне пословне статистике, али треба имати на уму методолошке разлике и неке разлике у дефиницијама.

Резултати трговине на мало се користе за израду Кварталних националних рачуна.

Није применљиво.

Не примењује се.

Подаци трговине на мало су интерно кохерентни. Да би се проверила интерна кохерентност, врши се поређење између података из претходног месеца и података референтног месеца, као и упоређивање текућих података са подацима из истог периода претходне године.

Сви агрегирани подаци су изведени на основу индивидуалних података.

Подаци о промету у трговини на мало објављују се у месечној периодици, у саопштењу „Промет робе у трговини на мало“ и у Саопштењу за јавност, на веб-сајту РЗС-а http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/oblasti/unutrasnja-trgovina/trgovina-na-malo/, на српском и на енглеском језику, према Календару објављивања.

У кварталном саопштењу „Унутрашња трговина“ објављују се подаци унутрашње трговине за области 45, 46 и 47 КД.

„Месечни статистички билтен“ – статистички подаци се приказују у месечним и кварталним серијама, према територијалном нивоу и по КД. Месечне серије обухватају период последњих 13 месеци;

„Трендови“ – квартална публикација која пружа информације о текућим привредним трендовима;

„Статистички годишњак Републике Србије“ – свеобухватна годишња публикација обухвата све коначне податке и серије најважнијих показатеља различитих области привредног и друштвеног живота у земљи;

„Статистички календар Републике Србије“ – издање које нуди основне статистичке податке о националном друштвеном и економском развоју.

Подаци трговине на мало (месечни, квартални и годишњи индикатори) расположиви су у статистичкој бази података у оквиру статистичке области Унутрашња трговина:

http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB

Информација није доступна.

Микроподаци нису доступни корисницима.

Месечни индекси промета у трговини на мало у текућим и у сталним ценама, десезонирани и прилагођени броју радних дана, достављају се у Евростат месечно, почев од првог месеца 2000. године, у складу са захтеваним нивоом детаљности, у задатим роковима и захтеваном формату.

На захтев корисника, РЗС може обезбедити податке и информације добијене посебном обрадом.

Методолошка објашњења и статистички обрасци за трговину на мало доступни су на веб-сајту:

http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=21&s=2101

http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

Не израчунава се.

Није применљиво.

Стандардизоване информације о трошковима и оптерећености нису систематски прикупљене.

Уведен је систем координације случајних узорака пословних субјеката који смањује оптерећеност малих јединица.

Домаће законодавство: поверљивост статистичких података је обезбеђена Законом о званичној статистици („Службени гласник РС“, број 104/2009) и Правилником о заштити статистичких података у РЗС-у.

Европско законодавство: Уредба број 223/2009 Европског парламента и Савета, од 11. марта 2009. године, о европској статистици (Regulation (EC) No 223/2009 of the European Parliament and of the Council of 11 March 2009 on European statistics).

Поверљиви подаци могу се користити искључиво у статистичке сврхе. Поверљиви статистички подаци су индивидуални подаци, као и збирни подаци код којих се на било који начин може препознати носилац тих података.

Поверљиви подаци представљају службену тајну и не могу се објављивати нити саопштавати, односно не могу бити садржани у било којим збирним подацима из којих се могу препознати индивидуални подаци.

Приликом обраде поверљивих података за потребе корисника мора се обезбедити таква заштита да се ни на једном нивоу агрегираних података не могу препознати индивидуални подаци.

Без напомена.